Infodemija – Kako se snaći u moru informacija?

Ime autora: Milica Stanisavljević

Vesti o COVID-19 trenutno možemo pratiti iz sata u sat. Ogroman broj informacija dolazi iz različitih izvora, te se nekada osećamo preplavljeni njihovom količinom. Pored pandemije koja trenutno vlada, suočavamo se i sa infodemijom.

O infodemiji govorimo kada postoji velika količina informacija koja otežava procenu valjanosti različitih izvora informisanja. Korona je novi virus, o njemu se ne zna dovoljno, što ostavlja prostora strahu i panici, kao i raznim neproverenim informacijama.

U samoizolaciji se sve više okrećemo društvenim mrežama, kako bismo komunicirali sa prijateljima, pratili vesti i razmenili mišljenja. Na njima je moguće pronaći pregršt informacija, a vrlo je teško proceniti koje od tih informacija su ispravne, koje nisu. Jedan od razloga zbog koga nam je važno da imamo što više informacija je doživljaj kontrole. Imajući u vidu da se radi o situaciji nad kojom je, čak i ako pratimo uputstva državnih ograna o tome kako postupati, teško imati kontrolu, tragamo za bilo kojim vidom iste.

Zabrinuti za sebe i ljude oko nas, posebno naše roditelje, bake i deke, želimo na neki način da ih zaštitimo. Kako ne možemo da ih zagrlimo i utičemo na to šta će se desiti, tražimo neke druge načine kako to možemo da uradimo. Šaljemo im informacije koje smo i mi dobili od svojih prijatelja u nadi da će, postupajući prema uputstvima koje smo dobili iz sumnjivih izvora, biti zaštićeni.

S obzirom na to da određen broj ljudi ima snižen osećaj poverenja u institucije i u državu, informacije koje se nekako dobiju ispod radara su one kojima često verujemo. Nekada su ljudi skloni tome da više veruju informacijama kao što su „nečija tetka iz Milana, čiji je muž doktor“ nego zvaničnim saopštenjima nadležnih organa. Tako ostajemo u vrtlogu neproverenih informacija i na kraju ni sami ne znamo koje su prave. Širenje pogrešnih informacija može, uprkos našoj nameri da učinimo dobro našim voljenima, doprineti tome da uplašimo i ugrozimo druge. Čineći to, doprinosimo i povećanju opšte panike, kako kod drugih, tako i kod nas. Ljudi su ponekad skloni da pre veruju iskustvima drugih ljudi, nego informacijama koje dobiju od nadležnih institucija, iako je zaista vrlo teško pronaći pravi izvor ovih informacija.

Pitali smo profesora socijalne psihologije dr Vladimira Mihića sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na koji način pristup velikom broju informacija utiče na ljude u ovakvoj situaciji.

– Što je situacija  važnija i što je manje informacija, to je verovatnije da će ljudi više širiti neproverene informacije i tražiti u njima neku vrstu organizacije svog vremena, svog života, razumevanje onoga šta se dešava oko nas. Pogotovo kada je u pitanju situacija koju mi ne možemo da kontrolišemo. Mi možemo na neki način da povećamo verovatnoću da se nećemo zaraziti, ali kada ne postoji neka vakcina koju možete da primite ili neki lek, onda je to naravno još teže, jer se ljudi osećaju bespomoćno, i sve ono što su dosad naučili i što su radili je manje važno u odnosu na trenutnu situaciju.

U ovoj situaciji čak ni školovani lekari, epidemiolozi, ne mogu sa sigurnošću da tvrde šta će se dešavati, kako će izgledati budućnost. Ljudi koji su laici se oslanjaju na neke informacije koje zvuče moguće, i koje ljudi prosleđuju jedni drugima “…ima moj prijatelj koji radi u kliničkom centru”, “…komšija mog kuma je lekar, rekao je to i to i to”. Ako kažete “čuo sam negde”, to ne mora da bude tako relevantno i ljudi to mogu lakše odbaciti nego kad imate konkretnog čoveka.

U današnje vreme, jedna poruka u kratkom roku, može da stigne do velikog broja ljudi, i onda ne znamo da li je to zaista nečija drugarica o čijem iskustvu je reč ili je to informacija iz ko zna koje ruke.

– Ljudi imaju potrebu da se na neki način informišu sa strane, kada je situacija ovako neizvesna i zvaničnici očigledno moraju da prećute neke informacije, da ne bi izazivali paniku. Oni nam nekada i sa pravom ne daju sve informacije. Tada je poverenje u institucije važno. Ljudi će imati potrebu da traže informacije sa strane ukoliko ne veruju institucijama, što je već decenijama problem na ovim prostorima. Uz internet je lako doći do informacija kako tačnih, tako i mnogo više nepotpunih i neprimenjivih za našu situaciju.

Kako deljenje velikog broja vesti vezanih za virus utiče na mentalno zdravlje ljudi?

– Ljudi generalno imaju potrebu da vrlo često porede svoja osećanja i ponašanja, sa ponašenjem i emocijama drugih. Kada shvatimo da to kako se osećamo je uobičajeno i normalno, to nam može pomoći. U ovakvim situacijama često pogrešno tumačimo da su drugi zabrinuti više nego što smo mi, i onda i naša anksioznost raste, zato što nam se čini da nismo dovoljno zabrinuti. Mi ćemo onda naći još dodatnih informacija oko kojih smo uplašeni i o kojima još nismo ni razmišljali. Ukoliko nam se čini da drugi oko nas nisu uznemirani, onda i mi snižavamo svoju zabrinutost.

Treba biti oprezan sa kime stupamo u kontakt i nekako se truditi da taj kontakt snizi našu anksioznost, a ne da dovedemo sebe u stanje još veće anksioznosti, što je nekada zaista teško uraditi u ovoj situaciji.

Bilo bi dobro da maksimalno smanjite dozu čitanja informacija, osim onih koje smatrate relevantnim. Potrebna je neka vrsta medijske pismenosti, koja nama nažalost jako nedostaje. Važno je da razdvojite one informacije koje se čine preterano uznemirujućim, očigledno ili verovatno lažnim, od onih koje su vam realno mogu biti korisne.

Koje su najčešće kognitivne zablude koje ljudi imaju u ovakvoj situaciji i koje mogu da budu rizične?

– Najveća zabluda je da je Korona virus kao i bilo koji drugi. Nemoguće je verovati, ukoliko niste teoretičar zavere, da je ceo svet stao zbog nečega što je sezonski grip. Postoje ljudi koji su mnogo stručniji u tome i koji procenjuju da je ovaj virus izuzetno opasan. Očigledno, da ako je ceo svet u nekoj vrsti opreza, da i mi treba da budemo oprezni.

Ono što mladi takođe često kažu, a što može biti rizično, je da za mlade korona nije opasna. Da, najveći broj mladih će možda preležati, ali šta ako ste Vi u onih jedan posto koji će imati teže posledice?

Takođe, ljudi imaju strah od nestašice. Ljude jako brine da li će imati sve što žele. Nema potrebe da imate svega što ste imali do sada, važno je da imate osnovne namirnice.

I naravno, još jedna od kognitivnih zabluda je da postoje razni lekovi za lečenje Korone, poput konzumiranje alkohola, što naravno nije tačno. Ono što za sada znamo je da u ovom trenutku ništa ne ubija Koronu.

Da zaključimo, da bi na najbolji način brinuli o sebi i drugima, savet je da čitate informacije iz proverenih izvora jednom ili dva puta dnevno i da se pridržavate propisanih mera. Takođe, preporuka je da informacije iz neproverenih izvora ne prosleđujete i ne delite na društvenim mrežama, jer postoji šansa da ćete možda na taj način doprineti strahu i panici kod drugih. Važno je i da u ovakvim trenucima krize ne zaboravimo da razmišljamo kritički, i da vodimo računa o svom i tuđem blagostanju.

Predlažemo sledeće izvore informacija:

  • Portal COVID 19 Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” i Ministarstva zdravlja Republike Srbije
  • Internet stranicu Instituta za javno zdravlje Vojvodine
  • Raskrikavanje i Fake News tragač – portali koji proveravaju izvore informacija koje kruže na internetu i u pojedinim medijima i objavljuju kada otkriju da se radi o netačnim informacijama i lažnim vestima.

Autorka: Milica Stanisavljević, psihološkinja

Program „Mentalno zdravlje u doba korone“ koji su pokrenuli Podružnica za Južnobački okrug Društva psihologa Srbije i Institut za javno zdravlje Vojvodine

0 komentara
1

Preporučujemo

Ostavite komentar