Vreme je za razumevanje, empatiju i solidarnost

Ime autora: Dragica Jovišević

PODSETIMO SE:

VREME JE ZA RAZUMEVANJE, EMPATIJU I SOLIDARNOST, a ne za osudu i netrpeljivost!

Naši postupci utiču na druge – smanjivanjem fizičkih kontakata štitimo i svoje zdravlje i zdravlje ljudi oko nas. Reči koje upućujemo drugima ili u „etar“ (na društvenim mrežama, medijima, itd) takođe mogu da pomognu i ohrabre. Međutim, neke reči mogu posebno da povrede i ugroze ljude oko nas.

Brinimo o rečima koje upotrebljavamo

Iza svakog „slučaja“, „obolelog“ nalazi se osoba sa svojim osećanjima, potrebama, životnim okolnostima, ljudima koji je vole ili možda zavise od nje (deca i starije osobe) itd.

Govorimo o osobama:

…kod kojih je potvrđen koronavirus

…koje se leče od oboljenja COVID-19

…koje su preminule od koronavirusa

Izbegnimo reči kao što su: slučajevi,bolesnici, žrtve…

Sačuvajmo privatnost osoba pozitivnih (ili u riziku) na koronavirus

Osim što nema nikakve potrebe da objavljujemo javno lične podatke osobe, to je i zabranjeno na osnovu više zakona (Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Krivični zakonik).

Kada se kod osobe utvrdi prisustvo koronavirusa, epidemiološke službe pozivaju SVE kontakte te osobe (u prethodnih 14 dana), i oni dobijaju uputstva kako treba da se ponašaju.

Javnim objavama drugih ličnih podataka osoba pozitivnih na koronavirus, kršimo pravo te osobe na privatnost, izlažemo nju i njenu porodicu negativnim komentarima i uznemiravanju, što može da im značajno oteža i zakomplikuje prihvatanje i nošenje sa situacijom.

Treba posebno ceniti ukoliko neko odluči da tu informaciju javno objavi o sebi (što se dešavalo kod nekih poznatih ličnosti i zdravstvenih radnika), sa ciljem da skrene pažnju da je važno javiti se na vreme, da bolest ne bira, ili da ukažu na civilizovane uslove u tzv. privremenim bolnicama.

Ne osuđujmo ljude koji su se vratili kući iz inostranstva

Putnici su samo ljudi koji su doputovali kući iz inostranstva, ne govorimo o njima kao da su imali nameru da rašire virus!

Zašto je to važno?

Javna osuda i netrpeljivost mogu negativno da se odraze na mentalno zdravlje ljudi.
Pored toga, strah od toga da budu obeleženi može da utiče na ljude se ne jave uopšte za pomoć ili da se ne jave za pomoć na vreme!
Javna osuda i netrpeljivost mogu da doprinesu kreiranju atmosfere netoleranicje i diskriminacije.

Izrazi „diskriminacija“ i „diskriminatorsko postupanje“, prema Zakonu o zabrani diskriminacije, „označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.”

Budimo oni koji doprinose rešavanju problema – birajmo reči, izaberimo razumevanje i solidarnost!

 

0 komentara
1

Preporučujemo

Ostavite komentar