Biti (najbolja verzija sebe) ili ne biti?

Ime autora: Jovana Kovač i Marija Rosandić

Samoaktualizacija u doba korone

Da li je situacija u kojoj se nalazimo pravo vreme da uradimo sve one stvari koje smo želeli, a za koje nismo imali vremena, da se vratimo starim hobijima ili pronađemo novi? Pandemijska svakodnevica svakog od nas izgleda drugačije – od detaljnih planova rada, gustog rasporeda, do provođenja dana (ponekad i nedelja) u pidžami. I u redu je da se prilagođavamo na svoj način.

Ko se boji krize još?

Situacija u kojoj se trenutno nalazimo se može nazvati kolektivnom krizom. Kriza može da se definiše kao neočekivani životni događaj koji neretko dovodi do velikih promena kako na individualnom, tako i na širem društvenom planu, te naše uobičajene načine rešavanja problema stavlja na ispit.
Naime, pandemija je zahvatila veliki broj ljudi i mnogima je promenila uobičajen način funkcionisanja. Neki su izgubili dosadašnju rutinu, većina ima teškoće da održava značajne socijalne kontakte, neki su se našli pred izazovom da organizuju vreme sa decom, neki su u karantinu, poneki strepe da mogu da zaraze svoje članove porodice, a pojedini ljudi su ostali bez posla.

Svaka od ovih promena zahteva prilagođavanje i potpuno je očekivano da osećamo uznemirenost, zabrinutost, strah ili bespomoćnost.

Sto ljudi, sto ćudi – reakcija na krizu

Bitno je naglasiti da ne postoji jedinstveni recept kako možemo da se nosimo sa trenutnom situacijom, a naše reakcije mogu da budu raznovrsne. Ima onih koji će pandemiju videti kao priliku za rast i razvoj, te će, motivisani pozitivnim aspektima krize, uvoditi promene u svoj život, aktivirati se. Biće i onih koji će, paralisani strahom i neizvesnošću, biti bezvoljni, usporeni, apatični.

Važno je imati na umu da postoje individualne razlike u reakciji na krizu, te je posebno bitno da u ovim okolnostima imamo razumevanja za sebe, i angažujemo se u aktivnostima koje nam prijaju (vodeći računa o tome da se ne radi o nečemu što ugrožava nas ili druge).

Moj karantin je bolji od tvog!

Uporedo s novim statistikama o broju zaraženih i umrlih, sa svih strana smo bombardovani sadržajima koji nude načine kako da produktivno ispunimo vreme izolacije. Dobro je da postoje takvi predlozi, budući da i stručnjaci napominju kako je važno da uvedemo strukturu u svoj dan.

S druge strane, moguće je i da se pojačaju neprijatna osećanja, jer se poredimo s drugima za koje nam se čini da mnogo bolje od nas podnose karantin. Šalje se poruka da bi ,,dodatno vreme” koje nam je pandemija dala trebalo iskoristiti kako bismo obavili poslove koje odlažemo mesecima ili se posvetili ličnom razvoju.

Dobra strana ovog trenda je svakako pomeranje fokusa na pozitivne (ako ih tako možemo nazvati) strane pandemije.
Iako se čini očiglednim, važno je, međutim, napomenuti da dan i dalje traje 24 sata. U tom vremenu, oni koji moraju/mogu odlaze na posao, zabrinuti za sopstveno zdravlje i zdravlje svojih porodica, radimo od kuće, u uslovima koji su često daleko od idealnih, suočavamo se s poteškoćama provođenja slobodnog i radnog vremena u istom prostoru, spremamo ručak, čistimo više nego što smo to do sada činili, pratimo vesti, strahujemo, angažujemo se oko dece, osmišljavamo aktivnosti za nas same ili za decu.

(Pre)živeti ili uživati u krizi?

Iako postoji veliki broj aktivnosti koji nam se nude kao dobar sadržaj i način da ispunimo vreme važno je istaći da je okej ukoliko nismo produktivni.

Neke od nas će predlozi motivisati, dok će drugima predstavljati dodatni teret. Biće dana kada ćemo uraditi vežbe, pa ćemo ih naredna tri preskočiti. U redu je ako smo ovo vreme iskoristili da naučimo novi jezik ili konačno počeli da radimo jogu, ali isto tako je u redu ako ne možemo ili ne želimo da iskoristimo ovo vreme za samoaktualizaciju.

Lepo je ako imamo priliku da se posvetimo usavršavanju i ličnom razvoju, ali je u redu i da nam to bude u drugom planu.

Imajući u vidu sve navedeno, čini se da uspeh suočavanja sa pandemijom ne moramo nužno meriti brojem pročitanih knjiga, završenih kurseva, savladanih stranih jezika, uvedenih zdravih navika, pospremanih kuhinja i skinutih kilograma. Neka nam fokus bude na prevladavanju krize, na način na koji možemo i želimo, a važan i težak zadatak ličnog razvoja možemo ostaviti i za neko drugo, manje vanredno vreme.

 

Tekst je nastao u okviru programa “Mentalno zdravlje u doba kororne” koji su pokrenuli Podružnica za Južnobački okrug Društva psihologa Srbije i Institut za javno zdravlje Vojvodine

0 komentara
2

Preporučujemo

Ostavite komentar