Sami Zajedno

Ime autora: Vojana Obradović i Jovana Ćojder

Nakon nekog perioda, može se desiti da nam počne nedostajati fizička prisutnost drugih i da nam dodir bliskih osoba postane velika želja. Te shodno uslovima u kojima se nalazimo, osećaj usamljenosti i nezadovoljstva može da bude intenziviran ukoliko živimo sami ili smo u izolaciji.

Izazovi koje pred sve nas postavlja postojeća pandemija i vanredno stanje su mnogobrojni. Možemo biti uskraćeni da viđamo nama drage ljude, nalaziti se u drugoj državi daleko od porodice i prijatelja, biti razdvojeni od partnera, a možda smo i pre ove situacije živeli sami. Verovatno svako zna neku osobu ili je on sam ta osoba koja živi sama. Živeti sam u vreme preporuka fizičkog distanciranja može izazvati razne reakcije kod ljudi. Pojedini ljudi će se osećati izolovano, tužno, usamljeno i u redu je da se tako osećamo.

Istraživanja pokazuju da su komunikacija i kontakt sa ljudima ključni za psihološko blagostanje ljudske vrste. Socijalna podrška se pokazala takođe kao jedan od ključnih faktora koji utiču na psihološko blagostanje. Jedna od najvažnijih ljudskih potreba je potreba za pripadanjem. Kada se uzme u obzir sve navedeno, razumljivo je da ukoliko živimo sami i neke od navedenih stvari su nam uskraćene, usled preporučenih mera distanciranja da ćemo imati neke neprijatne reakcije.

U stresnim situacijama kao što je ova u kojoj se svi sada nalazimo socijalna podrška i optimizam su se pokazali kao bitni zaštitni faktori. Na prvi pogled može delovati neuobičajeno očekivati socijalnu podršku ukoliko su preporuke da ne viđamo nama drage ljude. No, bitno je naglasiti da je socijalna podrška značajna, čak i onda kada je samo opažena, a ne i realizovana; odnosno da kontakt licem u lice nije ključan za dobijanje podrške. Bitno je i istaći da fizička distanca nije isto što i socijalna distanca, te da je potrebno fizički se distancirati, zbog socijalne solidarnosti. Na taj način takođe pružamo podršku našim bližnjima.

Ima li prostora za socijalnu podršku?

Uprkos tome koliko smo dane ispunili raznovrsnim aktivnostima u okviru svog doma ili koliko smo se posvetili stvarima koje volimo, može nam se činiti da to nije dovoljno. Nakon nekog perioda, može se desiti da nam počne nedostajati fizička prisutnost drugih i da nam dodir bliskih osoba postane velika želja. Te shodno uslovima u kojima se nalazimo, osećaj usamljenosti i nezadovoljstva može da bude intenziviran ukoliko živimo sami ili smo u izolaciji.

Iako je takva situacija teška i poptuno je razumljivo da nije jednostavno sa njom se suočavati, optimistično gledanje na budućnost i na prestanak propisanih mera mogao bi da bude značajan činilac u što boljem prilagođavanju na specifičnu situaciju za sve, pa i za ljude koji žive sami.

Upravo taj činilac bi mogao da nam pomogne u osmišljavanju strategija kako nadomestiti ili drugačije organizovati dan u kom ne možemo na druženje kakvo smo navikli, usmeravajući se na planiranje alternativnih dnevnih aktivnosti i načina na koje možemo da se družimo ukoliko ovo “bezgrlje” potraje.

Iako su neizvesnost i nepoznatost dve velike karakteristike ove pandemije, dobra vest je da je ona ograničenog trajanja, te će vreme za zagrljaje i dodire ponovo doći, a sasvim očekivana potreba se može zadovoljavati, makar delimično, putem društvenih mreža.

Konekcija bez kontakta

Dok do vremena bezbednog dodira ne dođe, komunikaciju sa dragim ljudima ili uobičajene ljudske potrebe, svakako da možemo da zadovoljimo kroz aktivnosti, na sada već neizostavnom delu svakodnevice, takozvanom “prozoru u svet”.
Uz pomoć društvenih mreža možemo da zadovoljimo našu potrebu za prihvatanjem, ljubavlju i bliskošću. Iako trenutno nismo u mogućnosti da odemo na piće, da proslavimo rođendan na način na koji smo planirali ili prosto da se vidimo uživo sa nama dragim ljudima, uz pomoć različitih aplikacija ili telefona možemo da organizujemo druženja i razmenimo naša osećanja.

Uprkos nemogućnosti fizičke prisutnosti možemo da budemo tu za ljude koji su nam važni, kao i da primimo podršku drugih kroz razmenu različitih poruka ili poziva. Važno je da pažljivo saslušamo jedni druge uz razumevanje da je ovo vanredna situacija za sve nas i da se svako na svoj način sa njom nosi, kao i da nismo uvek raspoloženi za razgovor iako je on prilika da smanjimo usamljenost u izolaciji. Nekada je dovoljno da znamo da je neko tu za nas iako sama podrška nije realizovana i da na taj način osetimo povezanost s drugima.

Sam, ali ne i usamljen!

U redu je osećati usamljenost, u redu je da nam nedostaje dodir, zagrljaj, u redu je da smo tužni, uplašeni, ali u redu je i da prihvatimo da je u redu da se raznorazno osećamo. No, u redu je i da znamo da postoje načini na koje možemo da se nosimo sa svim izazovima koje pred nas postavlja trenutna situacija.

0 komentara
0

Preporučujemo

Ostavite komentar