Život posle korone – vraćanje na staro ili novi početak?

Ime autora: Marija Rosandić

Ukinuto je vanredno stanje. Šta osećate kada pročitate ovo?

Naime, ukidanje može da znači da se naši životi vraćaju u uobičajni tok koji smo imali pre pandemije virusa. Međutim, postavlja se pitanje u kojoj meri se zaista vraćamo ,,na staro” ili počinjemo da živimo novu realnost koja se, u manjoj ili većoj meri, razlikuje od one pre pandemije.

Pandemija virusa je sa sobom donela značajan broj promena, kako na opštem društvenom planu tako i na individualnom. Mnogi od nas su promenili način funckionisanja i svoju rutinu u proteklih nekoliko nedelja. Đaci su pratili nastavu preko televizije ili interneta, studenti su morali da se isele iz studentskih domova, neki su prestali da rade, a neki počeli da rade od kuće. Stariji ljudi skoro uopšte nisu mogli da izlaze napolje. Pritom, većina nas je svela kontakte sa drugima na minimum.

Utisak da nam je ugroženo zdravlje i kao i ograničenost mogućnosti kretanja je mogla da ima različito značenje i posledice za nas. Mogli smo na početku ili u toku same pandemije češće da osetimo uznemirenost, ljutnju, zabrinutost, napetost, bespomoćnost povodom prisustva virusa i uvedenog vanrednog stanja. Sve su to bile očekivane reakcije u periodu kada smo doživljavali značajne promene. Isto tako možemo da pretpostavimo da je značajan broj ljudi ipak našao način da savlada poteškoće i da se prilagodi promenama, oslanjajući se na svoje snage i resurse. Očekivano je da neprijatno iskustvo utiče na nas ili naše funkcionisanje ali je i dobro da se podsetimo da mi u većini situacija imamo resurse i snage na koje možemo da se oslonimo.

“Nova” realnost

Prethodno navedene reakcije bile su sasvim očekivane imajući u vidu novonastale okolnosti. Nedeljama je navedena sintagma bila vrlo učestala. Postavlja se pitanje da li sada govorimo o vraćanju u normalu ili opet možemo govoriti o novonastalim okolnostima? Bitno je napomenuti da, iako su restriktivne mere ukinute, virus i dalje postoji i njegovo prisustvo menja naš svakodnevni život. Naša realnost može sada da izgleda drugačije. Moguće je da smo tokom izolacije došli do novih saznanja i iskustava. Možda smo preispitali važnost nekih prethodno postavljenih ciljeva. Neki od nas su uvideli koliko nam zapravo znači kontakt “licem u lice” sa nama bliskim ljudima. Ili smo primetili koliko zapravo volimo i koliko nam prija vreme provedeno u prirodi. 

Takođe, našu novu realnost može obojiti i pojačana briga o egzistenciji. Neizvesnost povodom buduće ekonomske situacije i najava negativnih posledica, mogućnost da veći broj ljudi izgubi posao može da nas zabrine i/ili uplaši. Istovremeno, iako je ukinuta zabrana kretanja, ostale su mere fizičkog distanciranja. Preporuka je da nosimo maske i rukavice, da držimo odstojanje i da broj ljudi u prostoriji i dalje bude ograničen.

Povratak na staro

Čini se da su sve to novi izazovi na koje možemo različito da reagujemo. Pa tako, za neke od nas ukidanje vanrednog stanja može doneti značajno olakšanje, radost što možemo da se vratimo našoj “staroj” rutini i aktivnostima za koje nismo imali mogućnosti tokom pandemije. Neki su tokom pandemije imali prilike da se okrenu drugačijem, sporijem tempu, pa im “povratak” može delovati opterećujuće. Iako može da zvuči oslobađajuće, povratak u “normalnost” za neke nije nimalo laka jer i ona može da obuhvata niz promena i zahteva. 

U redu je da doživljavamo razna osećanja povodom ukidanja vanrednog stanja i vraćanja u uobičajne tokove. Moguće je i da smo tokom ove pandemije “istrošili baterije”, odnosno da smo naše resurse upotrebili kako bismo se prilagodili izazovnoj vanrednoj situaciji i sada imamo utisak kao da smo “prazni” ili nam je teško da nastavimo sa uobičajnim aktivnostima. 

Važno je da imamo razumevanja za sebe – ukidanjem vanrednog stanja ne dolazi nužno i odmah do nestanka raznih neprijatnih emocija koje smo iskusili tokom i zbog pandemije. U redu je i ako smo zabrinuti povodom posledica pandemije virusa i ako smo i dalje u strahu od zaraze. Takođe je okej ako nam nedostaje dodir ili zagrljaj kao način pozdravljanja ili pokazivanja bliskosti i podrške. U redu je i ako imamo doživljaj da “povratak” ne ide lako i da nam je potrebno malo više vremena da se prilagodimo na (nove) okolnosti. 

Takođe, možemo sebe uvek da podsetimo na neka pozitivna iskustva koja smo imali tokom vanrednog stanja. Neki od nas su naučili nove veštine, više vremena proveli sa ljudima koji su im dragi, a možda smo naučili nešto novo o sebi ili smo imali priliku da se podsetimo koliko smo zapravo prilagodljivi i otporni na razne izazove.

 

0 komentara
1

Preporučujemo

Ostavite komentar