Sreća u psihologiji

Ime autora: Marija Rosandić

Koja je vaša asocijacija na reč “sreća“? Kada razmišljate o sreći da li ona za vas predstavlja stanje potpunog zadovoljstva trenutnom situacijom? Za neke sreća može biti lepo raspoloženje, osećanje koje je prolazno, za druge ljude ona može označavati uspeh u nečemu ili može imati značenje sudbine (npr. “ona baš ima sreće u životu, ide joj sve od ruke”). Teško je objasniti i definisati šta sve jeste sreća, ali istovremeno se čini se da je za većinu ljudi ona veoma značajna i da često predstavlja jedan od najvažnijih životnih ciljeva.

(Kratka) Istorija sreće u psihologiji

Iako je sreća bila vekovima predmet interesovanja filozofa i teologa, psiholozi su počeli da istražuju sreću tek pre nekoliko decenija, tačnije u drugoj polovini dvadesetog veka. Naime, postojali su mnogi razlozi zašto izučavanje sreće nije bilo zastupljeno među psiholozima.

Sa jedne strane, sreća se dugo smatrala subjektivnom pojavom koju nije potrebno naučno istraživati. Sa druge strane, dugo vremena dominatani modeli mentalnog zdravlja bili su orijentisani na objašnjavanje i razumevanje psihopatoloških fenomena, neprijatnih emocija i psiholoških poteškoća ljudi. Samim tim, psihologija nam dugo nije nudila saznanja koja bi nam ukazala šta ljude može učiniti “srećnim” ili da li prijatna osećanja uopšte mogu da imaju neke posledice na naše funkcionisanje (kako telesno tako i psihološko).

Na sreću, psiholozi su poslednjih nekoliko decenija počeli da proučavaju pojave i iskustva koje se nalaze u osnovu pozitivnog psihološkog funkcionisanja. Odnosno, veliki broj istraživača i teoretičara u oblasti psihologije su posvetili pažnju razumevanju pozitivnih strana ljudske prirode i počeli da identifikuju koji su to činioci, stanja ili uslovi koji su u osnovi kvalitetnog života i pozitivnog funkcionisanja ljudi. Tako je sreća postala jedan od važnih elemenata mentalnog zdravlja ljudi.

Šta (ni)je sreća?

Sreća u psihologiji može imati različita značenja. Naime, psiholozi često u svojim istraživanjima drugačije koriste izraz “sreća” te se ponekad stvara terminološka zbrka gde nam nije sasvim jasna definicija sreće. Zbog toga je važno da napravimo razliku između sreće i njoj bliskih konstrukata.

U akademskoj psihologiji pozitivno ljudsko funkcionisanje se najčešće posmatra kroz koncept subjektivnog blagostanja. Jedan od prvih modela subjektivnog blagostanja ga definiše kao kognitivnu i afektivnu evaluaciju sopstvenog života. Drugim rečima, ono se odnosi na to kako se ljudi osećaju i misle o svom životu. Prema tom modelu mogli bismo reći da naše subjektivno blagostanje zavisi od toga koliko procenjujemo da smo zadovoljni životom (generalno i pojedinim domenima života) i koliko često doživljavamo prijatne odnosno neprijatne emocije. Pretpostavka je da će osobe koje imaju visoko subjektivno blagostanje izjašnjavati da su zadovoljne životom, da često doživljavaju prijatne emocije (npr. oduševljenost ili radost) i da retko osećaju neprijatne (kao što su napetost ili uplašenost). Psiholozi kroz svoja istraživanja pokušavaju da dođu do saznanja šta sve doprinosi visokom blagostanju, sa ciljem da pored razumevanja pozitivne strane ljudske prirode otkriju i neke praktične smernice. Na primer, pojedine države subjektivno blagostanje građana postavljaju kao važan cilj državne politike.

Iako pojedini psiholozi sreću ponekad koriste kao sinonim za blagostanje ona se prevashodno odnosi na afektivnu komponetnu subjektivnog blagostanja (prijatna emocija), dok subjektivno blagostanje predstavlja složen fenomen koji pored iskustva prijatnih osećanja obuhvata i neke druge komponetne kao što su doživljene neprijatne emocije i procena zadovoljstva životom. Zadovoljstvo životom predstavlja kognitivnu komponetnu subjektivnog blagostanja i označava subjektivnu procenu osobe koliko je njen život dobar i kvalitetan u odnosu na kriterijume koje ona smatra važnim. Npr. ako procenjujete da su vaši uslovi života i način na koji živite u skladu sa vašim kriterijumima kvalitetnog života pretpostavlja se da ste visoko zadovoljni životom. Neka istraživanja su pokazala da zadovoljstvo životom nije uvek praćeno čestim doživljajem prijatnih emocija niti da se sve osobe koje su nezadovoljne životom osećaju nesrećno.

Šta nas čini srećnim?

Ni na ovo pitanje nauka nema jednostavan odgovor. Naime, postoje nalazi koji ukazuju da važnu ulogu u tome u kojoj meri doživljavamo prijatne emocije zavisi od naših objektivnih uslova života, situacionih činilaca i životnih događaja. A istovremeno, neka istraživanja pokazuju da postoji i uticaj naših osobina ličnosti i temperamenta na to kako ćemo interpretirati naša životna iskustva, odnosno ova istraživanja pokazuju da naša “sreća” može da zavisi i od nekih naslednih faktora.

S obzirom da je tema sreće u psihologiji kompleksna mi ćemo u našim narednim tekstovima predstaviti različite pojmove i rezultate istraživanja koji pokazuju kako su neki činioci (poput religioznosti, osobina ličnosti ili novca) povezani sa doživljajem sreće i blagostanja.

Do tada vas pozivamo da razmislite o tome koji to faktori ili uslovi doprinose da osetite radost, sreću ili da ste zadovoljniji svojim životom? Da li je za vas sreća stabilna ili se (često) menja? U kojim to situacijama ili odnosima najčešće osetite sreću?

Fotografija: Max Templeton – Unsplash

0 komentara
0

Preporučujemo

Ostavite komentar